ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ....

 

 

 

 

ISSN (Online) 2812-9636

ИНСТИТУЦИЈА:
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ

ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК:
Др Јасмина Николић, директорка Историјског архива Пожаревац

АУТОР И УРЕДНИК ПОРТАЛА:
Др Јасмина Николић

ТЕХНИЧКИ УРЕДНИК:
Александра Богдановић

 

АУТОРИ:
Др Јасмина Николић
Др Драгана Милорадовић
Др Маријана Мраовић
Др Мирољуб Манојловић
др Невенка Кнежевић Лукић
Маја Димић, мср.
Наташа Милошевић Дулић
Мирјана Степановић
Слободанка Цветковић
Павле Р. Срдић
Дубравка Марковић

ПОЧЕТАК
1.10.2021.

СТАТУС:
У току
___________________________

КОНТАКТ ПОДАЦИ:
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ
ДР ВОЈЕ ДУЛИЋА 10
12000 ПОЖАРЕВАЦ
РЕПУБЛИКА СРБИЈА
www.arhivpozarevac.org.rs
info@arhivpozarevac.org.rs
+381.12.523.082

 

 

АРХИВАЛИЈА МЕСЕЦА – АПРИЛ 2026.

 

  

 

ПОВОДОМ ГОДИШЊИЦЕ ОСНИВАЊА ПОЖАРЕВАЧКОГ ПОЗОРИШТА - КАРАКТЕРИСТИКА СУФЛЕРА У ПОЗОРИШТУ ЈОВАНА КОВАЧЕВИЋА „ДОБАР, ДОБАР СУФЛЕР, ПИЈАНИЦА, ТАЛЕНТОВАН“

На конференцији одржаној 4. априла 1929. године у Хотелу "Српска круна", на иницијативу пожаревачких интелектуалаца и заљубљеника у позориште, донета је одлука о образовању градског дилетантског позоришта. Управа Обласног народног позоришта изабрана је 24. априла, а чинили су је др Вукота Божовић као председник, трговац Миша Обрадовић, адвокат Рада Марковић, чиновник Трговачке банке Жарко Милосављевић, др Соја Љешевић, председник Општинског суда Михаило Крстић и штампар Ђорђе Наумовић, као чланови. Прва представа, "Београдски Дон Жуан" Николе Јовановића, у режији Петра Матића одиграна је 5. маја 1929. године.

Од јуна 1930. позориште мења статус у бановинско и назив у Народно позориште Дунавске бановине. Тако ће остати до јуна 1934. до гашења. Током постојања позоришта бројни глумци, краће или дуже, играли су на његовој сцени: Хи­ја­цин­та и Јо­ван Ха­ри­то­но­вић, Је­ле­на Ку­јун­џић, Ка­ћа Сто­ја­ди­но­вић, Дра­га Ми­ло­је­вић, На­да Пе­тро­вић-Бан­дић, Зо­ра Цр­но­гор­че­вић, Ле­по­са­ва Ко­ла­ре­вић, Ле­по­са­ва Ђор­ђе­вић, Ол­га Сто­ја­ди­но­вић, Да­на Пе­тро­вић, Ми­ха­и­ло Ла­зић, Ду­шан Ку­јун­џић, Алек­сан­дар Ра­шко­вић, Ми­лан Бан­дић, Ми­лан Ај­ваз, Пе­тар Ма­тић, Ми­о­драг Авра­мо­вић, Ми­лан Жив­ко­вић, Ми­ло­рад Ве­лич­ко­вић, Па­вле Бо­га­тинчевић, Јо­ван и Зла­та Ко­ва­че­вић, Драгутин Жа­ба­рац, Ви­то­мир Ка­ча­ник, Си­ма Ста­но­је­вић Шу­ћур, Жи­ка Ста­ни­са­вље­вић, Ми­лан Вуј­но­вић, Мо­мир Ан­дрић, Је­ле­на Станисављевић, Жика Ста­ни­са­вље­вић, Ле­по­са­ва Ко­ла­ре­вић, Са­ве­та Бе­а­то­вић, Јо­ван Танић, Ма­ри­ца Та­нић, Лепосава Ђорђевић, Бранко Ђор­ђе­вић, Да­на Пе­тро­вић, Да­на Јо­цић, Бо­жи­ца Казазовић, Есад Ка­за­зо­вић, Ивана Фе­ра­ри, Ми­лу­ти­н Мар­ко­ви­ћа, Ђор­ђе Ко­зо­ма­ра, Сал­ко Репа­к, Ма­ра Ла­нер, Сима Ста­но­је­ви­ћ Шу­ћу­р, Аспазија Торђански, Ива­н Тор­ђан­ски, Ми­о­дра­г Жив­ко­ви­ћ, Јо­ва­н Ха­џи­ћ, Ле­ла Р. Ле­тић, Катица Лазић, Михаило Лазић, Мара Ланер, Савета Беатовић, Милан Живковић, Милутин Мирковић, Љу­би­ша Фи­ли­по­ви­ћ и Бо­жи­да­р Ан­дри­ћ. Ве­ћи­ни глу­ма­ца глав­на шко­ла би­ла је сце­на. Тек са до­ла­ском но­ве ге­не­ра­ци­је ко­ју је пред­ста­вљао Па­вле Бо­га­тин­че­вић, по­зо­ри­ште до­би­ја обра­зо­ва­ног глум­ца. Заинтересованост глумаца за ангажман у овом позоришту била је велика па се на један од конкурса јавило чак 30 глумаца. Тру­пу су чи­ни­ли и ди­ле­тан­ти, од ко­јих се по­ми­њу из­ве­сни На­стић, Бр­кић, По­по­вић, Ла­за­ре­вић, Воја Жив­ко­вић и Ми­ро­слав Ми­ја­то­вић, који је био посебно цењен. Јо­ван Иг­ња­то­вић и Јован Ковачевић били су ангажовани као су­флери.

Пра­вил­ни­ком по­зо­ри­шта би­ло је пред­ви­ђе­но ка­кво тре­ба да бу­де по­на­ша­ње глу­ма­ца, о чему је врло строго бринула позоришна управа. Током при­пре­ма за но­ву по­зо­ри­шну се­зо­ну 1930/31. би­ло је не­ко­ли­ко спо­ро­ва из­ме­ђу глу­ма­ца и упра­ве. Жи­ка Ста­ни­са­вље­вић је упо­зо­рен да "сво­је др­жа­ње убу­ду­ће по­де­си", а Дра­гу­тин Жа­ба­рац, ре­ди­тељ је разрешен дужности јер је критиковао рад Управ­ног од­бо­р, ло­ше по­сту­пао пре­ма по­је­ди­ним чла­но­ви­ма ансамбла, а на једну пред­ста­ву до­шао у на­пи­том ста­њу. Ви­то­мир Ка­ча­ник је по­зо­ри­шту "то­ли­ко пра­вио не­при­ли­ке" да је упра­ва претила да ће оба­ве­стити по­ли­ци­ју и упра­ву Удру­же­ња глу­ма­ца уколико не напусти Пожаревац. Забележене су и политичке манифестације односно критике власти и актуелних дешавања током представа због чега су полицијски службеници присуствовали током извођења.

О глум­ци­ма су у архивском фонду Народно позориште Дунавске бановине сачуване забелешке које говоре о та­лен­ти­ма, спо­соб­но­сти­ма и ма­на­ма. Овај листић, који објављујемо као архивалију месеца априла, јесте занимљива забелешка о једном од чланова ансамбла. О женским члановима ансамбла и њиховом евентуалном одступању од пожељног обрасца понашања није остало трагова кроз документа. Несумњимо је утицај чланова позоришта у погледу понашања, става, одевања, био велики на малу патријархалну заједницу каква је Пожаревац, па је из тог разлога позоришна управа водила рачуна о њиховом начину живота и понашања у јавности, а на тај начин и о угледу позоришта.

Фотографија: Карактеристика суфлера у позоришту Јована Ковачевића "добар, добар суфлер, пијаница, талентован"
Историјски архив Пожаревац, Народно позориште Дунавске бановине Пожаревац (НПДб – По), 1930, I, 31/1

Обрадила: Слободанка Цветковић